Piše Dimitrije Vojnov, Huper decembar 2008

RASPLAKANI ROBOTI

Nenad Jovanović je pop-guru sa Banovog Brda koji predstavlja oslonac srpske scene. Radeći sa gitarskim power-pop sastavom Lutke, ostvario je jednu od najdužih i najstabilnijih karijera u ovom žanru kod nas. U svom drugom projektu, Foto radi najkvalitetniji electro-pop u zemlji. Pored toga, ima izuzetnu kolekciju strane i praktično kompletnu kolekciju domaće muzike.

Kada bi se Foto poredio sa super grupom The Assembly, Nenad ima ulogu Feargala Sharkeyja, a Branislav Pakić igra Vincea Clarka. Međutim, u potrazi za paralelom dueta gitarskog popstera i elektroničara koji prave himne osamdesetih, ne moramo kopati toliko daleko – Foto je sasvim na liniji skorašnje senzacije Neon Neon u kojoj slične stvari rade pevač Super Furry Animalsa Gruff Rhys i hip-hop producent Boom Bip. Fotosinteza, dakle, izlazi u pravom trenutku.

Poznat si kao veliki kolekcionar pop muzike, pored toga što si autor. Kada bi te neko ucenio da do kraja života možeš samo da stvaraš muziku a da ništa ne slušaš, ili da slušaš šta hoćeš a da više ništa ne stvaraš, šta bi odabrao od ta dva ekstrema? N.J. – Znači od početka igramo grubo. Dobro. To su stvari kojih bi se, naravno, poslednjih odrekao. Koliko to zvučalo patetično, glupo, a nekome i bolesno, meni je muzika stvarno sve u životu, i nema te stvari koja bi bila važnija. Uključujući i cice. Ali da moram da biram, sa pištoljem prislonjenim na slepoočnicu, izabrao bih ovo drugo.

Novi album grupe Foto je uronjen u retro zvuke elektro popa. Koja muzika je uticala na Fotosintezu i po čemu se ona razlikuje od Kosmos Srbije? N.J. – Fotosinteza je po meni mnogo kompaktniji i ujednačeniji album, žanrovski pričano. Od početka sam imao jasnu viziju da pravim imaginarni 80’s album i ponašao sam se u skladu s tim. Samo da ne bude zabune radi se o muzici 1979-1982. Taj zvuk i taj senzibilitet. Dok je Kosmos Srbija bio u stvari jedan veliki eksperiment. Manje više pesme sa albuma su bile napravljene za Lutke, i napravljene su dosta ranije. Ali da se ne lažemo bez Baneta Pakića, čoveka koji nepogrešivo zna koje zvuke koriste od Vince Clarka do Ralf Huttera ili Tomasa Dolbya, ovo bi zvučalo potpuno drugačije.

Kako je izgledala electro pop scena u Jugoslaviji u vreme kada si je ti pratio kao fan i kada su svirali Videosex, Beograd i Laki pingvini? N.J. – Ja sam kao nemi svedok tih događaja dosta bio u tome, naravno kao konzument, ali ne samo u toj vrsti muzike. New Wave i Punk su ustvari iznedrili prvi talas takvih bandova. Mada sam ja više slušao britansku muziku, sve ove navedene iz pitanja sam imao priliku da gledam uživo. Za mene su Beograd bili ubedljivo najveci u tom segmentu. Videsex je posle drugog albuma postao pravi ozbiljan band.

Koje su po tebi ključne ploče i pesme jugoslovenskog electro popa? Nabroj po pet. N.J. - 1. BEOGRAD – TV/SANJAŠ LI U BOJI ?          2. BERLINER STRASSE – MASKA          3. VIDEOSEX – SIVI DAN          4. DATA – NEKA TI SE DESE PRAVE STVARI          5. MAKS & INTRO – LOŠ JE DAN          6. DENIS & DENIS – 28 MINUTA DO 5 Što se tiče albuma nije ih mnogo bilo, više je to bio crossover elektronike sa post punkom, kao što su moj omiljeni          1. PARAF – IZLETI          2. ZANA – LOŠE VESTI UZ REGE ZA PIVSKU FLAŠU (znam da zvuči neverovatno, ali to je stvarno dobra ploča)          3. BEOGRAD - REMEK –DEPO (bojim se jedina prava electro-pop ploča)          4. VIDEOSEX – LACRIMAE CHRISTI          5. KOZMETIKA – (na guzove, nisam se ničega pametnijeg setio)

Na kojim ste instrumentima radili Fotosintezu? Jeste li iskopavali nešto od stare mašinerije? N.J. – Moram da priznam da smo na Kosmos Srbiji imali više analognih sprava. Ipak pratimo nova dostignuća, Bane se uvek ponavlja sa novom tehnologijom, Novi vokoder, semplovi melotrona, moogovi. Dok sam ja zakovan u šesdesete. Vox AC 30 + Rickenbecker.

Novi album Foto, kao i poslednji album Lutaka ima snažnu političku dimenziju, poput pesme Zaljubljen ili Proces odrastanja. Kako slušaoci reaguju na to, plašiš li se da bi to moglo da odbije deo slušalaca? N.J. – Pošto je ovo lirska sredina svi prvo obrate pažnju na tekstove. U zadnje vreme pokušavam da pravim tekstove sa nekom angažovanom notom, da predočim svoj stav. Od kvazi prvoboraca - otporaša u pesmi proces odrastanja do opštih tema antiglobalizma, u pesmi zaljubljen i globalnog zagađenja u pesmi ugljen monoksid. Naravno, čim pokažeš neki stav, ili politički ili društveni, uvek ćeš imati one kojma se to neće svideti. Ali na kraju who cares. Ja ovo i radim prvenstveno za svoj užitak.

Kako ti se čini sadašnja scena i gde na njoj vidiš Lutke i Foto? N.J. – Scena nije na zavidnom nivou, ali tako je od kako se ja bavim muzikom, autorska muzika je skoro zamrla, samo neki tribute bandovi sa splavova, srbija sounds global bućkuriši, klonovi svega i svačega, svi repuju, svi su pevači, muzičari…. Tako da moja dva mezimca žive u mom mikro svetu i super nam je.

Koji su ti najdraži instrumenti koje imaš u svojoj kolekciji? N.J. – To je još jedna od mojih manija. Retro instumenti. Sem mojih Rickenbecker gitara, tu se svašta može naći. Od Vox Teardrop gitare iz 67, do Vox Continental orgulje sa kraja šesdesetih, DanElectro 12 string gitara…. Bolest. Ali šta ja tu mogu.

Jedna od specifičnosti tvoje bogate kolekcije ploča je u tome što si verovatno najveći kolekcionar starog jugoslovenskog beata, power i electro popa. Kako je teklo prikupljanje ove kolekcije, koju ploču još uvek tražiš a ne možeš da nađeš? N.J. – Skupljam ja dosta toga, ali jedan od segmenata je i to. Godine su prošle pune muka, ginulo se za slobodu nemo. Ekipa sa berze, stari rockeri, razni ljudi, u suštini malo po malo se prikupilo sve relevantno sto je izašlo na vinilu od 60-ih na ovamo, uključujući i demo snimke, bootlege. A od domaćih albuma koje nikad nisu ugledali svetost dana, a ja sam u konstantnoj potrazi još od 82-83 je album grupe Petar i zli vuci. Ovom prilikom molim Gorana Sinadinovića, gitaristu pomenutog banda, da nam usliši molbu i masteruje te snimke i najzad objavi.

Sa Lutkama planiraš da izdaš album obrada. Imaš li slične planove sa grupom Foto i koje bi pesme bile kandidati za Foto obradu? N.J. - To bih voleo da uradim kao sledeći album. Naravno svestan sam vrlo komplikovane procedure dobijanja dozvole od autora za dalju upotrebu, ali primenićemo stari srpski običaj "na majke mi". Ti od prilike znaš listu za Lutke od Animatora, S vremena na vreme, Leo Martin, Gabi Novak…. Ali tako postoji i pakleni plan sa grupom Foto. Prvo smo imali obradu EKV-a koju možete čuti na našoj myspace stranici, a u planu je internet maxi singl sa pet - šest domaćih obrada. Ko je bio na našim svirkama već je čuo Monotoniju od Pekinške Patke. Ostalo nek bude malo iznenađenje.

Koji bend ima više grupi devojaka, Lutke ili Foto? N.J. - Bojim se da to pitanje nije za nas, jer da jeste sada bi sedeli na promociji nove kolekcije jesen-zima '08 u društvu Bebe i Cileta Marinkovića, Ane Stanić, Ive Štrljić, D.R. Feelgooda…

Kako ti se čini ceo revival osamdesetih? Misliš da se oživljavaju prave vrednosti? Koji bendovi su po tebi zanemareni u ovom revivalu a trebalo bi da se podseti na njih? N.J. – Ljudi žive od starih uspomena, i rado se sećaju svojih heroja iz mladosti, što je legitimno. U tom smislu i cela ova stvar sa revivalima je neki beg u bolju i srećniju prošlost. Izgleda da nas je sumorna današnjica naterala na to. Došli smo do toga da je glavni producentski stos da se sempluje neki hit sa početka '80-ih, Gary Numan, Soft Cell, ili šta god. Svesno se ide na oprobane vrednosti radi što veće prodaje. Što se tiče bandova iz naftalina ja sam se u ono vreme kidao na B-Movie, Blue Zoo, Young Marble Giants, Telex, Ultravox, i mnoge druge.