Ako ćemo za pravo, kada se neko u ovo vreme tranzicionih izazova i patnji lati gitare onda je ili ozbiljno smetnuo s uma, ili je do te mere upecan na virus rock'n'rolla da je neizlečiv slučaj. Članove Lutaka ne znam tako dobro, a i nisam kvalifikovan da prosuđujem pitanja nečijeg psihičkog zdravlja da bih mogao da procenjujem tačnost prvog stava ove tvrdnje, ali ih dovoljno poznajem da sam siguran u ono drugo.

Između raznorodnih poriva koji kriju odgovor na pitanje zašto se neko uopšte odlučuje za bavljenje popularnom muzikom, a tu se najčešće pominju slava, bogatstvo, moć ili silovitost talenta, malo ko ističe da je to jedan od najdelotvornijih načina za približavanje onima koje poštujete i volite. Onima zbog kojih su se hiljade ljudi, ne samo u ovoj zemlji, latile gitara, bubnjeva ili klavijatura.

Kada su se pojavili sredinom devedesetih Nenad Jovanović i drugovi su činili onu neophodnu kariku srpskog gitarskog popa koja je povezivala Evu Braun, a pre njih Idole, sa bit sastavima iz šezdesetih koji su pod uticajem Beatlesa i Stonesa nicali kao pečurke posle kiše. Posle izvanrednih albuma - Moderan svet i Polyester nastala je gotovo desetogodišnja pauza u kojoj smo porađali demokratiju, trpeli i uvrede i bolne packe, a Jovanović se kao i mnogi pristojni ljudi povukao u dobrovoljnu hibernaciju. Ovih dana isplivava na površinu i kao da se ništa nije desilo nastavlja tamo gde je stao.

Pesme na ovom albumu, nastale u takvom "izgnanstvu", su hommage herojima koji su presudno uticali na njegovo stasavanje i kao autora i kao slušaoca. Od Briana Wilsona i Macce, preko Raya Daviesa i Petea Townshenda do Andyja Partridgea i braće Pernice. Ali, to nisu carbon kopije niti vešto prikrivene "pozajmice". To su naučene lekcije od majstora kojima se divite. Majstora koji su beskrajno puno puta pokazali i kako i zašto. Slušajući ovih deset "lakih" komada dodirnućete magiju gitarskog popa. Magiju koja traje već više od pet decenija. Na tom dugom putu izukrštale su se hiljade i hiljade sudbina. I nisu sve podjednako prošle. Neke od njih sa iznenađenjem i oduševljenjem otkrivamo tek danas. I ne znam kako će u ovom turbulentnom vremenu nenaklonjenom izoštrenom ukusu i tananim osećanjima proći ovaj album, ali me uopšte neće iznenaditi ako ga za koju deceniju neki budući, nadam se srećniji "klinci" budu otkrili kao "zakopano blago". Možda i nije neka uteha, ali to je sudbina onih koji još uvek stvaraju zbog ljubavi prema muzici, a ne zbog ljubavi prema novcu.

Momčilo Rajin